Metalurg objašnjava: Kompromis između tvrdoće i čvrstine
Život traži kompromise, čak i kada je reč o rezervnim delovima na vašoj Väderstad mašini. Iako tvrdi delovi traju duže, ne moraju biti ekstremno tvrdi. Tvrdoća materijala zapravo predstavlja otpornost na trajnu deformaciju, ispitanu pritiskom različitog opterećenja na uzorke materijala.
Tvrdoća materijala treba biti uravnotežena kako bi se izbegla krhkost, što smanjuje efikasnost rezervnih delova. Čvrstina, sposobnost odupiranja razvoju pukotina je ključna. Tvrdoća čelika određuje se njegovim sastavom i toplotnom obradom. Veći sadržaj ugljenika stvara tvrđi čelik, ali postoji opasnost od krhkosti. Dobavljači moraju ponuditi dosledan kvalitet i čist čelik za pouzdane rezervne delove. Sjajna stvar kod čelika je što se može očvrsnuti. Ako ga jako zagrejemo tako da dobije jarko crveno-narandžastu boju, atomi gvožđa menjaju mesto unutar materijala što omogućava ugljeniku da stane u male prostore koji ne postoje na sobnoj temperaturi. Ako se čelik zatim brzo ohladi, na primer u vodi, atomi ugljenika nemaju vremena da se vrate i prisiljeni su da ostanu na tim mestima. Zatim imamo tvrdu fazu koja se zove martenzit, koja je nažalost takođe vrlo krta.
Očvrsnuti potrošni delovi mogu postati previše krhki za upotrebu i mogu da puknu tokom montaže. Kaljenje čelika nakon stvrdnjavanja je ključno, jer smanjuje krhkost, a žrtvuje određenu meru tvrdoće zarad povećane čvrstine. Ovaj izazov je uobičajen za proizvođače potrošnih delova, jer stvaranje funkcionalnih predmeta koji podnose uslove pripreme zemljišta zahteva balansiranje između tvrdoće i čvrstine. Na primer, čelik od kojeg je napravljen disk Carrier nešto je tvrđi nego u vrhu raonika kultivatora kako bi se povećala dugovečnost, što naglašava potrebu za različitim nivoima tvrdoće u različitim delovima. Nemojte tražiti najčvršće moguće potrošne delove, već najbolje moguće potrošne delove za vašu Väderstad mašinu.
